Trebaš mi. Jako mi trebaš. Zašto? Paaaa… Evo nabrojaću ti zašto.
Trebaš mi jer moja ruka se najlepše uklapa uz tvoju ruku. Tvoja šaka je jedina koja čuva moju. Nežno i sigurno.
Trebaš mi jer jedino tvoj zagrljaj leči. Jedino u tvojim rukama umem da dišem, smireno i blaženo. Divan osećaj spokoja.
Trebaš mi jer moje usne se tope kad dodirnu tvoje. Samo tvoje usne znaju prave reči i pravi trenutak. Za sve.
Trebaš mi jer moje telo gori samo uz tvoje. Samo ti budiš takvu strast i požudu. Samo ti znaš te zone…
Trebaš mi jer je tišina sa tobom uzvišena. Vodi me u neki drugi svet gde reči ne moraju da postoje.
Trebaš mi jer se sa tobom smejem. Ludački, iskreno, od srca.
Trebaš mi jer sam sa tobom ja JA. Opuštena, jaka, zadovoljna, sigurna i srećna.
Trebaš mi jer sa tobom želim da šetam Kalemegdanom za x godina, držeći te idalje za ruku punu uspomena.
Trebaš mi jer treba zbog nekoga da naučim da pletem vuneni šal i čarape za te duge šetnje Kalemegdanom, u hladne dane.
Jel sad shvataš zašto mi trebaš? Jel sad shvataš koliko te volim?
Me, myself and I 